Ətraflı axtarış
Baxanların
6726
İnternetə qoyma tarixi: 2010/10/13
Sualın xülasəsi
“Аллаһын илк јаратдығы әглдир” – сөзүнүн мәнасы нәдир?
Sual
“Аллаһын илк јаратдығы әглдир” – сөзүнүн мәнасы нәдир?
Qısa cavab

Фәлсәфи терминолоҝијада әгл (шәриәт вә Гуранда дејилән мәләк дә адландырмаг олар) елә бир субстансијадыр (ҝөвһәрдир) ки, һәм затән (өзлүјүндә) вә һәм дә фелән (ишдә)  мүҹәррәддир. Јәни, затән мадди олмајыб, ишләрини һәјата кечирмәкдә бәдән кими мадди аләтә еһтиајҹы јохдур. Әлбәттә бу там мүҹәррәд варлығы инсан нәфсинин гүввәләриндән сајылан тәфәккүр гүввәси илә сәһв салмаг оламз. Бахмајараг ки, инсанын нәфси тәфәккүр мәрһәләсиндә мүҹәррәд варлыгларла о ҹүмләдән, әгл аләми илә әлагә јарадыр вә өз истедадына мүнасиб бир шәкилдә о аләмдән истифадә едир.

Варлыг аләминдә “әглләр аләми” адлы бир аләм вар. Бу аләм, ашағы сәвијјәли аләмләрин јаранмасында васитә ролуну ојнајыр. Бунунла јанашы илк јаранан варлыг “илк әгл” вә ја “илк јаранан” ваһид вә антиваһидин вүҹуду исә нә маддәјә, нә замана вә нә дә потенсиаллыға бағлыдыр. Јаратмагда вә тәсир гојмагда Аллаһ-тааланын пак затындан башга һеч бир шејә мөһтаҹ дејил. Илк әглдә, Аллаһ-тааланын бүтүн камал сифәтләри зүһур етмишдир. Бу варлыг, имкан аләминдә јаранмышларын ән камилидир вә мүмкүн варлыгларын арасында ән камили, ән шәрәфлиси, ән гүдрәтлиси вә ән бәситидир. Һалбуки, Аллаһ-таалаја нисбәтдә Она мөһтаҹ, фәгир вә там шәкилдә Она бағлыдыр.

Фәлсәфәдә сәбәб вә нәтиҹәнин ујғунлуғу ганунуна әсасән, сәбәбијјәт бәһсиндә гејд олунур ки, нәтиҹә сәбәбин ҹилвәси, тәзаһүрү вә тәҹәлла мәрһәләсидир. Әслиндә нәтиҹә өз сәбәбинин ән ашағы мәрһәләсидир. Бу гануна әсасән, сәбәб һәр нә гәдәр әшрәф вә уҹа мәгамлы олса, нәтиҹәнин дә вүҹуду јүксәк мәгамлы, шәриф вә нәтиҹәләрин ән үстүнү һесаб олунаҹаг. Бу ҹәһәтдән, Аллаһ-тааланын јаратдыглары арасында илк нәтиҹә вә варлыг олан әгл, Һагг-тааланын бүтүн камиллик сифәтләрини өзүндә тәзаһүр етдирир.

Ислам Пејғәмбәриндән (сәлләллаһу әләјһи вә алиһи вә сәлләм) вә мәсум Имамлардан (әлејһимуссалам) бизә чатан рәвајәтләрдә “илк јаранмыш” вә ја “илк мәхлуг” вагәдә мүхтәлиф ифадәләрлә ад апарылмышдыр. Онлардан бәзиләриндә Ислам Пејғәмбәринин (сәлләллаһу әләјһи вә алиһи вә сәлләм) нуруну, Аллаһ-тааланын илк јаратдығы варлыг кими ачыгламышлар.

Ətreaflı cavab

Әглин маһијјәти: Фәлсәфи терминолоҝијада әгл (шәриәтдә вә Гуранда адландырырыг) елә бир субстансијадыр ки, һәм затән вә һәм дә фелән (ишдә) мүҹәррәддир. Јәни, өзү мадди олмајыб, ишләрини ҝөрмәкдә дә бәдән кими васитәјә еһтиајҹы јохдур. Истәр тәбиәт аләминдә, истәрсә дә метафизик аләмдә халис әглин белә васитәләрә еһтијаҹы јохдур. Белә мүҹәррәдә “там мүҹәррәд” дә дејилир. Әгл, тәбиәтдәки варлыглара тәсир едир, амма өзү һеч вахт тәсир гәбул етмир. Үмумијјәтлә, там вә сырф мүҹәррәд варлыг сабит вә дәјишмәз олуб, онда һеч бир дәјишиклик вә заман олмур. Заман һәрәкәтинин өлчүсү вә она табе оолдуғундан, там варлығын исә замандан ајрылдығына ҝөрә, белә мүҹәррәд варлыға заманын нисбәт верилмәси мәнасыздыр. Бир мәсәләјә дә диггәт етмәк лазымдыр ки, там мүҹәррәд варлыг сајылан әгли, инсан нәфсинин гүввәләриндән сајылан тәфәккүр васитәси олан “инсан әгли” илә сәһв салмаг олмаз.[1]

Әлбәттә, варлыглар аләми вә каинат бир ҹәһәтдән үч үмуми аләмә: маддә, мисал вә әгл аләминә бөлүндүјүнә ҝөрә инсанын дәркләри дә үч гисмә: һисси, хәјали вә әгли идрака бөлүнүр. Инсанын нәфси идрак заманы гејд олунмуш мәртәбәләрин һәр бири илә мүнасиб әлагә јарадыр. Она ҝөрә дә инсанын нәфси вә идрак гүввәси үмуми дәркләр мәгамында сырф мүҹәррәд аләмлә (әгл аләми) илә бағланты јарадыр вә өз истедадына мүнасиб шәкилдә о аләмдән истифадә едир вә фејз әлә ҝәтирир.[2]

Илк јараныш; Әгл: Бүтүн һикмәт алимләри, мәшшаиләр, ишрагиләр вә молла Сәдранын давамчылары (әглләрин сајы вә чохлуғунун неҹәлијиндә фикир ајрылығы ҹәһәтдән) белә бир әгидәдирләр ки, хүсуси әгли аләм вар вә бу аләм өзүндән ашағы сәвијјәли аләмләрин јаранмасында васитә ролуну ојнајыр. Беләликлә ән јүксәк сәвијјәли аләм һәмин әгл аләмидир ки, әввәла тәкдир, икинҹиси антуалдыр (ҝерҹәкликдә мөвҹуддур), үчүнҹүсү исә варлығы замана, маддәјә вә истедада бағлы дејилдир вә дөрдүнҹүсү, јарадылыш вә варлыг аләминдә тәсир гојмагда, Аллаһ-тааланын пак затындан башга бир шејә мөһтаҹ дејилдир.

Фәлсәфәдә сәбәб вә нәтиҹәнин ујғунлуғу ганунуна әсасән, сәбәбијјәт бәһсиндә гејд олунур ки, нәтиҹә сәбәбин ҹилвәси, тәзаһүрү вә тәҹәлла мәрһәләсидир. Әслиндә нәтиҹә өз сәбәбинин ән ашағы мәрһәләсидир. Бу гануна әсасән, сәбәб һәр нә гәдәр әшрәф вә уҹа мәгамлы олса, нәтиҹәнин дә вүҹуду јүксәк мәгамлы, шәриф вә нәтиҹәләрин ән үстүнү һесаб олунаҹаг. Бу ҹәһәтдән, Аллаһ-тааланын јаратдыглары арасында илк нәтиҹә вә варлыг олан әгл, Һагг-тааланын бүтүн камиллик сифәтләрини өзүндә тәзаһүр етдирир. Бу варлыг, имкан аләминдә јаранмышларын ән камилидир вә мүмкүн варлыгларын арасында ән камили, ән шәрәфлиси, ән гүдрәтлиси вә ән бәситидир. Һалбуки, Аллаһ-таалаја нисбәтдә мөһтаҹ, фәгир вә там шәкилдә сырф Она бағлыдыр. Бу ҹәһәтдән, илк јаранмыш олан (әгли там) өз варлығынын шиддәти, үстүнлүјү илә јанашы затән потенсиал олараг мәһдуддур. Бу мәһдудијјәт өз нөвбәсиндә онун нәтиҹә вә мәхлуг олмасына дәлаләт едир. Бу потенсиал мәһдудијјәт илк әглин варлыг аләминдә мәгамыны мүәјјәнләшдирир вә она мүәјјән һүдуд верир. Һәмчинин, белә бир варлығын маһијјәтинин дә “мүмкүн варлыг” олдуғуну ачыглајыр. Чүнки, маһијјәт варлығын һәгигәтидир. Она ҝөрә дә мәһдуд варлығын маһијјәти вардыр. Илк әглин шәхси бир ваһид олмасына бахмајараг, онда бир нөв чохлуг да вар вә һәмин чохлуг онда чохлу мүмүкүн варлыгларын јаранмасына имкан верир. Әксинә, Һагг-таалаын пак затында һеч бир чохлуғун олмасы мүмкүн дејилдир.[3]

Ирфан нәзәријјәси:

Билдијимиз кими ирфан мөвзусу фәлсфә мөвзусундун үстүндүр вә ирфан мөвзусунда бәһс олунун фәлсәфә ганунлары өзүнәмәхсус даһа дәгиг фәлсәфи-ирфани ҝөзәллији өзүндә ачглајыр. “Әл-Ваһид”[4] әсас ганунунун әсас елементләри сајылан иҹад (судур) етанасија мәсәләсидир. Бу мәсәлә (етанасија) фәлсәфә бәһсиндә өзүнү “иҹад”, “сәбәбијјәт” вә буна охшар шәкилдә ҝөстәрир. Бу мәна һеч вахт ирфан бәһсиндә ҝәлән “тәзаһүр”, нәшәт” вә “зүһур” мәнасыны чатдыра билмир. Демәли, гејд олунмуш әсас ганунун әсас үнсүрләри ирфан вә фәлсәфә бәһсләриндә фәргләнирсә, онларын мәналары ирфан бәһсләриндә фәлсәфә бәһсиндәки мәналардан даһа үстүн вә долғун олурса, һәмчинин, сәбәбијјәт принсипи фәлсәфә вә ирфанда бир тәрифлә ачыгланмырса, онда шүбһәсиз ки, “әл-Ваһид” ганунунун мәнасы бу ики саһәдә (ирфан вә фәлсәфәдә) јәни, әгли вә шүһуду (батини мүшаһидә мөвзусунда) мүхтәлиф мәналарда ишләнәҹәк. Нәтиҹәдә, “илк јананыш” олан варлығын маһијјәти, “философ мәдәнијјәтиндә” “илк заһир оланла” “арифин мүшаһидәсиндә”ки, маһијјәтлә фәрглидир.  Она ҝөрә дә әҝәр варлыгларын һамысы бир һәгигәтин мүәјјән мәртәбәләриндән олса вә Һагг-таала онларын ән али мәртәбәсиндә олса, ҝениш әһатәјә малик олан һалда, Һагг-таалаја бағлы ваһид бир дәрәҹәләри малик варлығын ондан иҹад олмасыны тәсәввүр етмәк һеч дә чәтин дејил. Бу әсаса ҝөрә демәк олар ки, ваҹибдән иҹад олан о ҝениш мәртәбәли ваһид елә бир мәртәбәјә малик вәһдәтдир ки, варлыг аләминдә градасија принсипини нәзәрә алмагла ән али дәрәҹәли мәртәбәјә маликдир. Варлығын градасијасына әсасән, ваҹибдән иҹад олан шеј варлығын һәгиги нүмунәси кими там бағлылыгдан ибарәт олмасы илә  јанашы һеч бир мүстәгиллији јохдур вә там шәкилдә ваҹиб Һагга бағлыдыр. Буна ҝөрә дә мүтләг вәһдәти вә мүтләг бәситлији вә бу кими мәналарда дүзәлиш етмәк вә нәтиҹәдә Гуранда ҝәлән бу ајәни үрәјимиз истәдији кими тәфсир етмәк олмур: “Бизим бујурдуғумуз бир ҝөз гырпымында јеринә јетәр!” [5]  Чүнки, Һагг-таала бу мәктәбдә һәгигәти бәсит тәгдим етмәсинә бахмајраг, бу бәситлик ејни јох, нисбидир. Јәни, Өз фејзинә нисбәтдә һеч бир гејд вә шәрти јохдур вә сырф бәситдир, мүрәккәб дејилдир.                 Амма Һагг тааланын өзүндән мүәккәблик сифәти инкар олдуғуна јәни, мүтләг мүҹәррәд  (елә бир маһијјәт (варлыг ки) өзүндән башга һеч бир шејлә бирләшмәк вә ваһидләшмәк шәрти онда тәсәввүр олунмур – јәни елә бир варлыг ки мүтләг шәкилдә һеч бир шејә еһтијаҹы јохдур вә һәр тәрәфли еһтијаҹсыздыр “би шәрти ла”, нә “ла би шәрт” јәни, елә бир маһијјәт вә варлыг ки, өз-өзлүјүндә камил дејил вә башга маһијјәт мөһтаҹдыр). Демәли Һагг таланын өз затында елә бир гејд вардыр ки, О өзүнүн затынын мүтләг шәкилдә ачыгланмасына мане олур вә әҝәр гејдлә ачыгланса, бүтүн там әшјалара мүтләг јох, гејдли һалда малик олур. Ондан иҹад (садир) олан шеј исә елә јеҝанә бир һәгигәтдир ки, өз бәситлији илә бүтүн варлыг аләмини әһатә едир вә ирфанда мүшаһидә едилән бәситлик исә бу мүтләг фејзә чата билмәз. Илк јаранмыш әгл һаггында ирфан аләминдә, бу ганундан үстүн сәвијјәдә сәбәбијјәтин тәзә бир гануну ачыгланмыш вә бу ганунун даирәси о гәдәр ҝенишдир ки, ики тәрәфдән јәни, “ән мүгәддәс фејз” вә “мүгәддәс” тәрәфләри әһатә етмәкдән ҝенишдир. Чүнки, мүәјјәнлик рәнҝи илә бојанмыш һәр бир шеј һәмин рәһмани нәфәсин вә бәситләшмиш фејзин әһатәси алтында гәрар тутур вә онда мүтләглик  вә гејдсизликдән башга һеч бир гејдә јер јохдур. Онун һаггында һеч вахт маһијјәт вә она бәнзәр ифадәләрини ишләтмәк олмаз. Нәтиҹәдә, белә бәһсдә маһијјәтин нуру вә парламасы һикмәтиндән сөз ачылмасына имкан олмамасындан әлавә, али һикмәтин фәгр вә еһтијаҹлы олмасындан да сөз ачылмаға маҹал јохдур. Чүнки, фәгрин имаканлығы варлығын ејни бағлылығы демәкдир вә варлыгдан һеч бир сәһми олмајан бир шејин сырф бағлылыг ролуну ојанамасына бахмајараг онда фәлсәфи еһтијаҹлыг тәсәввүр олунмасада ирфани фәгирлик вә еһтијаҹлыг өз јериндә галыр. Белә мәгамда олан бир варлығын өзүндән һеч бир варлығы вә вүҹуду јохдур. Һәр һалда, илк јаранмыш варлыгда белә бир вүҹудун маһијјәт вә вүҹуддан ибарәт олмасы нәзәријјәси һеч дә дүзҝүн тәсәввүр дејилдир. Ирфан бахымында илк јарадылмыш вуҹубд вә маһијјәтдән тәшкил тапдығы бир тәгдирдә, тәбии ки сонракы јарадылышлар һагда суала јер галмыр. Чүнки, Аллаһ-таала әввәл, сонунҹу заһир вә батин олмасы илә јанашы һәм дә батиндә дә һеч бир шеј Она тај дејилдир. Һәр һалда “әввәл, ахыр, заһир вә батин”[6] олан бир варлыгда маһијјт вә тәркибдән сөз ачыла билмәз вә онун һаггында һеч вахт икинҹи, үчүнҹү вә саир тәсәввүр олуна билмәз.[7]

Илк әгл һәмин Мәһәммәдин (сәлләллаһу әләјһи вә алиһи вә сәлләм) нурудур:

Бөјүк варлыг аләми руһани вә ҹисмани варлыглар топлусудур. Бөјүк аләм инсанијјәт һәгигәтинин сурәти вә гејбин хәлифәсидир. Камил инсан, инсанијјәт һәгигәтинин камиллик мәзһәри олдуғуна ҝөрә, бүтүн варлыг аләминин дә камалллар мәзһәри олур вә О, аләмин тәдбир төкәнидир. Онун һәгигәти һәмишә гејбдә олуб, илаһи сифәтләрлә вәсф олунур вә бу һаггын маһијјәти һәмишә гејбдәдир. Еләҹә дә, хәлифә истәр руһлара вә истрсә дә гејри-руһлара өз инсанијјәт һәгигәтинә ҝөрә һәмишә фезј верир. Чүнки, ики фејз арасында васитә јалныз илк әглә аиддир вә илк әгл инсанијјәт һәгигәтинин илк мәзһәридир. Неҹә ки, Ислам Пејғәмбәри (сәлләллаһу әләјһи вә алиһи вә сәлләм) бујурур: “Аллаһ-тааланын илк јаратдығы мәним нурумдур!”[8]  Бу ҹәһәтдән, Ислам Пејғәмбәри (сәлләллаһу әләјһи вә алиһи вә сәлләм) гејбин хәлифәси, заһир вә шаһадәт аләмидир. Хәлифә, варлыг аләминин ҹаны һөкмүндә олур ҝизлидир. (неҹә ки инсанын ҹаны бәдәндә ҝизлидир) [9]

Елә ки, Аллаһ-таала, Ислам Пејғәмбәринин (сәлләллаһу әләјһи вә алиһи вә сәлләм) нуруну јаратды, о нурда онлара ејни вүҹуд вермәздән әввәл бүтүн пејбғәмбәрләрин вә өвлијанын руһларыны бир јерә ҹәм едир.[10] Бу илк әгл мәрһәләсиндәдир. Даһа сонра үмуми варлығы өзүндә һифз едән Лөһви-мәһфуздан зүһур әрсәсинә ҝетдикҹә, ваһид нәфси бир-бириндән ајрылыр. Бунунла да, торпаг аләминдә бир-биринин ардынҹа дүнјаја ҝәлиб инсанлар арасында өз нурларыны ачыглајырлар.[11]

Әзәлдән Аллаһдан илк фејз тапан,

Әбәди Аллаһын мәрифәт ҝүзҝүсүдүр.

Аллаһын илк әрсәјә ҝәтирдији үмуми әгл (әгли күлли)

Бу пејғәмбәрләр нурунун падышаһы,

Һидајәт нуру, хәтми рәсули Мустафа (пејғәмбәрләрин сонунҹусу)

Сәфа вә ҹәфа јолунун һидајәтчиси

Мәтндәки терминләрин изаһы:

Гарадасија мәртәбәләри: Вүҹуд, јеҝанә бир һәгигәтдир амма, онда бир нөв чохлугда тәзаһүр едир. Бу чохлуг вүҹудун вәһдәти илә фәргли олмамасындан әлавә онун вәһдәтинә дә тәкид едир. Бу чохлуг елә бир чохлугдур ки, онларын фәргли ҹәһәтләри әслиндә мүштәрәк ҹәһәтләринә гајыдыр. Мүхтәлиф һәгиги камал сифәтләринин зүһуру әслиндә јеҝанә бир һәгигәтдә мүхтәлиф шәкилләрдә зүһур едән сифәтләрдир.

Зәифлик вә шиддәт, биринҹи вә ахыр, потенсиаллыг вә антналлыг вә саирә кими сифәтләр бу мәнада өзүнә јер тапыр. Она ҝөрә ки вүҹудун һәгигәти, өз затында вәһдәт вә чохлуға маликдир. Белә ки, ики варлығы бир-бириндән ајыран ҹәһәт, әслиндә онлары бир-биринә бағлајан ҹәһәтидир. Гарадасјанын мәнасы будур.

Јох шәрти вә гејд шәртсиз (бе шәрти ла вә ла бе шәрт јәни, бир шејин олмамасы шәрти илә јахуд гејд-шәртсиз): Јәни, бир шеји белә бир шәртлә нәзәрдә тәсәввүр етмәк ки, затындан башга онда бир шеј тәсәввүр олунмасын. 2-и мәна исә һәр һансы бир вүҹуду мүтләг вә азад шәкилдә тәсәввүр етмәк анламына ҝәлир. Јәни, һансыса бир шејин әввәлҹәдән она гошулуб-гошулмајаҹағыны шәрт етмәмәк.

Рәһмани нәфәс: “Нәфәс” јәни, һава, јәни, ағыз бошлуғунда һәрфләрин мәхрәҹинин мәканына дәјмәдән ағыздан чыхан һавадыр. Бу һәлә сөз сајылмајан, садәҹә һава вә рәнҝсиз, гејри-мүәјјән нәфәсдир. Демәли сөз о нәфәсә дејилир ки, ағыз бошлуғунда мүәјјән һәрфләрин ишләндији јерләрә дәјмәклә ағыздан чыхсын вә мүәјјән сөз вә һәрфләрдән ибарәт олсун. Рәһмани нәфәс һәмин илаһи нәфәсдир ки, затын батининдә олан бир шејин изһар олунмасына сәбәб олур.

Фәгр имканы: Јәни, варлығын маһијјәтини сәбәбин варлығына там шәкилдә затән бағлы вә мөһтаҹ олмасына дејилир.

Бөјүк аләм: Аләм, форма вә деталларын һармонијасында инсан кимидир. Она ҝөрә дә бәзән аләмә “бөјүк инсан”, инсана исә “кичик аләм” дејилир.

Ҹәлаләддин Руми өз Мәснәвисинин дөрдүнҹү фәслиндә јазыр:

Бәс, кичик шәкилдә олан аләм сәнсән,

Бәс, бөјүк аләм мәнасы дә сәнсән

Үмуми нәфс: Әрши әланын тәдбир төкәнинә үмуми нәфс дејилир.


[1]Ислам фәлсәфәсинә мүгәддимә, Әбдуррәсулун бәндәчилији,сәһ.186; Имам Хомејни (рәһмәтуллаһ) адына елми-тәдгигат мүәссисәси.

[2] Бидајәтул-һикмәт, он икинҹи мәрһәлә, икинҹи фәсл, сәһ.14-143; он икинҹи мәрһәлә, доггузунҹу фәсл, сәһ.171-172; Ниһајәтул-һикмәт, он биринҹи мәрһәлә, үчүнҹү фәсл, сәһ.143-146; он биринҹи мәрһәлә, доггузунҹу фәсл, сәһ.313-323; Әсфар, ҹ.1; сәһ.303; ҹ.7; сәһ. 262-276; Ниһајәтул-һикмәтин шәрһи, Мисбаһ Јәзди, Мәһәммәд Тәги, № 355-460.

[3]Тәрҹүмә вә шәрһ Бидајәтул-һикмәт, Ширвани, Әли, ҹ.4;сәһ-236; Гум елми һөвзәсиндә Ислам тәблиғаты идарәси нәшријјаты мәркәзи.

[4]Фәлсәфә мөвзусунда бәһс олунун мүһүм бәһсләрдән бири дә “әл-Ваһид ла јәсдуру әнһу илләл-ваһид” (Ваһид бир варлыгдан јалныз, ваһид варлыг төрәнә биләр), Әлламә Тәбатәбаи, Бидајәтул-һикмәт, једдинҹи мәрһәлә, дөрдүнҹү фәсл, сәһ.113-114; Ниһајәтул-һикмәт, алтынҹы мәрһәлә, дөрдүнҹү фәсл, сәһ.165-167.  

[5] Гәмәр сурәси 50.

[6] Һәдид сурәси 3.

[7] Әл-Гәваидә мүгәддимәнин һашијәси, Ҹавад Амули, Абдуллаһ, сәһ.50-53; хүласә, Зәһра нәшријјаты.

[8] Сиреји Һәләбијјә, ҹ.1; сәһ.159.

[9] “Фүсусул-һикәм” китабына јүксәк дәрәҹәли һиммәтләр адлы шәрһ. Һәсәнзадә Амили, Һәсән, сәһ.52; Иршад вә мәдәнијјәт назирлијнин чап вә нәшријјаты.

[10] Јәни, тарихин мүәјјән мәрһәләсиндә јаранмаздан әввәл (ред.)

[11] Шәрһ Фүсусл-һикәм, Ҹами.

Başqa dillərdə Q tərcümələr
Baxışlarınız
şərh sayı 0
Dəyəri daxil edin
misal : Yourname@YourDomane.ext
Dəyəri daxil edin
Dəyəri daxil edin

Təsadüfi suallar

  • Quran surələrinin adını Allah seçmişdir, yoxsa Peyğəmbər?
    6666 Quran elmləri 2012/03/14
    İslami mənbələrə (Quran və rəvayətlərə) diqqət yetirməklə qəti şəkildə demək olar ki, Quranın surələrə bölgüsü Peyğəmbər (səlləllahu əleyhi və alih)-in dövründə baş vermişdir. Peyğəmbərdən də nəql olunan hədislərə diqqət yetirməklə aydın olur ki, surələrdən bir çoxuna Peyğəmbərin öz dövründə və o həzrətin vasitəsi ilə ad seçilmişdir.
  • Allahın Məknun və Mustəəsər adlarından məqsəd nədir?
    6966 Nəzəri irfan 2011/10/08
    Məsum Əhli- beytdən bizə çatan dua və rəvayətlərdən istifadə olur ki, Allah Taalanın bəzi adları vardır ki, onları özü üçün seçmiş və onlardan heç bir kəsin xəbəri yoxdur. Bu adlar "Əsmai Mustəəsərə" kimi tanınmışdırlar. Rəvayətlərdən istifadə olunur ki, Əsmai- Mustəəsərə Allahın qeyb əzəm adlarından və Allahın ilk adlarındadırlar. Mustəəsər adlarını ...
  • "Əssəlamu ələl- Hüseyn və əla Əli ibnil Hüseyn və..." «اَلسَّلامُ عَلَى الْحُسَیْنِ وَ عَلى عَلِىِّ بْنِ الْحُسَیْنِ و ...» salamında Əli ibnil Hüseyn kimdir?
    16075 تاريخ بزرگان 2011/06/28
    Baxmayaraq ki, ziyarətnamə, təvəssül duası, pak İmamlara salavat və İmam Zeynəl- abidin və Əli Əkbər (ə)- dan qalan rəcəznamələrdən Əli ibnil Hüseynin o iki həzrətin müştərək adı olması istifadə olur, amma Aşura ziyarətinin zaman və məkan məsələsi ki, Aşura günü, Kərbəla məkanı və o gün öldürülənlərə işarə edir. Və həmçinin ...
  • Seçilmiş dörd qadının və onların atalarının adı nədir?
    13216 تاريخ بزرگان 2011/09/11
    Övliya və saleh insanların arasında elə qadınlar olub ki, bəşərin tarixi boyu, tövhid və İlahi hədəflər yolunda çoxlu fədakarlıq ediblər və onların adı həmişə bəşərin qara tarixində parlayır. Amma İslami rəvayət və mənbələrdə uca dərəcəli, şərəfli və üstün dörd qadının adı qadınların ən üstünü və behişt qadınlarının üstünü olaraq çəkilmiş ...
  • : Həcc qurbanlığını Minadan başqa yerlərdə kəsmək olarmı?
    5407 Nizamlar hüquq və əhkam 2011/07/28
    Mərcəyi-təqlidlərin cavabları:Ayətullah əl-üzma Fazil Lənkərani (rəhmətullahi əleyh): “Xeyr, qoyun qurbanlıq etmək həccin vacib əməllərindəndir və Minada, yaxud hal-hazırda adətən, qurbanlıq kəsilən yerlərdə kəsilməlidir.”
  • Müvəqqəti evlənməinin sözləri nədir?
    43807 Nizamlar hüquq və əhkam 2014/05/22
    Müvəqqəti əqdin (mütənin) oxunmasından ötrü bir neçə şərt lazımdır: 1.Müvəqqəti əqdin oxunması; bu mənada ki, müvəqqəti evlənmədə təkcə qadınla kişinin bu əmələ razı olmaları kifayət etməz. Əqdin oxunması xüsusi kəlmələrlə bu əməlin inşa olunmasının niyyəti ilə oxunmalıdır. 2.Ehtiyat vacib budur ki, ərəb dilində düzgün qaydada oxunmalıdır. Əgər ...
  • Dincəlmək və yatmaq üçün üzü qibləyə uzanmaq lazımdır? Meyidi dəfn etmək üçün necə etmək lazımdır?
    10627 Əməli əxlaq 2012/09/01
    Rəvayətlərdə dörd növ yatmaq bəyan edilib ki, bunların mömin üçün ən yaxşısı sağ çiyni üstdə üzü qibləyə uzanmaqdır. Əli (ə) buyurur: Yatmaq dörd cürdür. Peyğəmbərlər arxası üstdə yatırdılar. Onların gözləri yatmır, Allahın vəhyinin intizarında idi. Möminlər sağ çiyni üstə üzü qibləyə yatırlar. Padışah və övladları ...
  • Qeyri-ilahi ifrat eşqlərdən qurtarmağın və qarşısını almağın yolları nədir?
    7170 Əməli əxlaq 2015/08/01
    İnsan ictimai bir varlığ olduğuna görə yaşadığı həyatda başqaları ilə əlaqədə olmağı ehtiyaclıdır. Amma, dostun seçilməsində diqqətli olmaq lazımdır ki, ilahi hüdudular, ifrat-təfritlər və bəzi halətlərə düşülməsin ki, insanın dünya və Axirətdə səadət və xoşbəxtçiliyinə zərbə vurmuş olmasın. Hər hansı bir kəsə və şeyə şiddətli məhəbbətin və ...
  • İmam Hüseyn (əleyhis-salam)-a əzadarlığın əhəmiyyət və fəlsəfəsi nədən ibarətdir?
    10686 Qədim kəlam 2012/01/18
    İmam Hüseyn (əleyhis-salam)-a əzadarlığın əhəmiyyət və fəlsəfəsini başa düşmək üçün bir neçə məsələyə diqqət yetirmək zəruridir:1. Quranda yüksək məqamlı insanların, böyük şəxsiyyətlərin və ilahi övliyaların dəyərli səciyyələrinin və fəzilətlərinin canlı saxlanmasına dair çoxlu təkidlər edilmişdir.2. Böyük şəxsiyyətli şiə imamları Kərbəla hadisəsinin canlı saxlanması üçün müxtəlif yollarla çoxlu tövsiyələr ...
  • Seyidlərə hörmətin səbəbi nədir? Dünya və axirətdə seyidlərlə qeyri seyidlərin fərqi varmı?
    9739 Nəzəri əxlaq 2015/06/18
    Seyyid lüğətdə “Ağa”, “Cənab”, “Rəyis”, “Böyük” mənasınadır. Amma fars dilində və şiə terminologiyasında o adamlara deyilir ki, nəsəbləri Həzrəti Fatimə (s) vasitəsi ilə İslam Peyğəmbərinə (s) çatır. Amma hörmət olaraq seyid başqa ələviyyələrə də eyilir. Hansı ki, nəsəbləri Abbas bin Əli (ə) və ya Məhəmməd Hənəfiyyə vasitəsi ...

Ən çox baxılanlar

  • Oğlan və qızın arasında dügzün cinsi əlaqə necə olmalıdır?
    162928 Nizamlar hüquq və əhkam 2011/05/31
    Qısa cavab: İslam dininin nəzərinə əsasən qadın və kişi bir- birlərini təkmilləşdirən varlıqdırlar. Allah- Taala bunları elə yaratmışdır ki, bu iki məxluq bir- birlərinin aramlıqlarını bərpa edirlər. həmçinin bununla yanaşı bir- birlərinin bütün cinsi istəklərini təmin etsinlər. İslam dini bu ehtiyacların halal yolla ödənməsi üçün ailə qurmağı (müvəqqəti ...
  • Hacət və diləklərimizə çatmaq üçün ən tez qəbul olunan dua hansıdır?
    155142 Əməli əxlaq 2011/06/28
    Baxmayaraq ki, bir çox dualar İmamlardan hacətlərin qəbul olması üçün rəvayət olunmuşdur ki, onların mətnini burada gətirmək mümkün deyildir. Bunun üçün də onlardan bir neçəsi ki, daha çox əhəmiyyət daşıyır adlarına işarə edirik. Təvəssül duası. Fərəc duası. ...
  • Şiələrin namazı əliaçıq və əhli- sünnənin əlibağlı qılmasının səbəbi nədir?
    117829 Nizamlar hüquq və əhkam 2011/01/02
    On iki İmama (ə) inanan insanlar Peyğəmbər (s) və İmamların (ə) sünnəsinə əməl etsinlər deyə, namazı əliaçıq qılırlar. Onların bu şəkildə namaz qılmasına əsas verən çoxlu sayda rəvayətlər vardır. Həmin rəvayətlərdə Peyğəmbər (s) və İmamların (ə) namaz qılarkən əlləri açıq və yan tərəflərə bitişik şəkildə olduğu göstərilir. ...
  • Aya kişinin ixtiyarı vardır ki, istədiyi halda qadının hər hansı bir yerindən istifadə etsin, əgər güc vasitəsiylə olsa belə?
    109795 Nizamlar hüquq və əhkam 2011/04/14
    Səlamun ələykum. Aşağıdakı cavablar müctəhidlərin dəftərxanalarından verimişdir: Həzrət Ayətullah Xamineinin dəftərxanası: Cavab 1 və 2. Qadının tamam olaraq kişini razı salması, o demək deyildir ki, kişi əxlaqa uyğun olmayan, çox məkruh və yaxud bir iş görə ki, qadının əziyyət olmasına səbəb olsun. Qadının tamam şəkildə ərini razı salması o deməkdir ...
  • Həyat yoldaşının öz razılığı ilə onunla arxadan əlaqədə olmağın hökmü nədir?
    99104 Nizamlar hüquq və əhkam 2015/06/29
    Möhtərəm mərcə təqlid alimləri buyurublar: “həyat yoldaşı ilə arxadan əlaqədə olmağın çox şiddətli kərahəti var”[1] Kərahət də bu mənadədər ki, bu əməl Allah dərgahında bəyənilməz bir əməldir. Amma, bu iş görülməsə daha yaxşıdır. Lakin, bu əməli edənə heç bir günah yazılmır. Diqqət etmək lazımdır ...
  • Qadın kişinin cinsi əlaqə istəyini rədd edə bilmərmi?
    91389 Nizamlar hüquq və əhkam 2012/09/01
    Əziz islam Peyğəmbərinin (s) və Əhli- beytin (ə) hədis və rəvayətlərində qadın və kişinin yaxınlığı barəsində mətləblər budur ki, onlar bir- birlərinin haqqlarına riayət etməlidirlər.[1] Bu hüquqlar yaxınlıq etmənin iki tərəfini göstərir. Bir rəvayətdə kişiyə belə deyilir: “Müstəhəbdir ki, kişi yaxınlığı rahatlıq, fasilə və ...
  • Qızdırma xəstəliynə görə oxunan dua var?
    53399 Hədis elmləri 2014/05/20
    Dua mənbələrində Nur duası adı ilə belə bir dua nəql olunur və bu dua qızdırma xəstəliyinin sağamasında çox təsirlidir. Duanın mətni budur: (tər.) “Nur verən Allahın adı ilə; nur verən Allahın adı ilə ki, nur verir; Nurda olan Nur Allahın adı ilə, hər şeyin təqdir və ölçüsünü ...
  • Salam "Əmmən yucibul- muztər" امّن یجیب المضطرّ duası harada gəlibdir?
    45424 Əməli əxlaq 2012/09/10
    "Əmmən yucibul- muztərrə iza dəahu və yəkşifus- su" « أَمَّنْ يُجيبُ الْمُضْطَرَّ إِذا دَعاهُ وَ يَكْشِفُ السُّوء » cümləsi Quranda Nəml surəsinin 62- ci ayəsində gəlibdir. Buyurur: "Əli hər yerdən üzülüb darda qalan birisi ona dua etdiyi zaman onun duasını qəbul buyuran".
  • Müvəqqəti evlənməinin sözləri nədir?
    43807 Nizamlar hüquq və əhkam 2014/05/22
    Müvəqqəti əqdin (mütənin) oxunmasından ötrü bir neçə şərt lazımdır: 1.Müvəqqəti əqdin oxunması; bu mənada ki, müvəqqəti evlənmədə təkcə qadınla kişinin bu əmələ razı olmaları kifayət etməz. Əqdin oxunması xüsusi kəlmələrlə bu əməlin inşa olunmasının niyyəti ilə oxunmalıdır. 2.Ehtiyat vacib budur ki, ərəb dilində düzgün qaydada oxunmalıdır. Əgər ...
  • Hansı yolla göz dəymənin (nəzərin) qarşısı alınır?
    42978 Təfsir 2011/11/03
    Göz dəymə insanın nəfsində olan qəsirdən irəli gəlir və bunun üçün də ağıl dərk edən bir dəlil yoxdur. Bəlkə çox hadisələr vardır ki, göz dəyməylə baş vermişdir. Mərhum Şeyx Abbas Qumi göz dəymənin uzaq olması üçün qələm surəsinin 51- ci ayəsini sifariş etmişdir. Bu ayənin nazil olmasını nəzərə ...